Мркоњски вис

Mrkonjski vis, pogled iz Tulara

Мркоњски вис, поглед из Тулара

Мркоњски вис (1017 м.) код Тулара у општини Медвеђа је вулканска купа која представља остатке терцијалне вулканске активности. Последица вулканизма у сливу Јабланице је појава термоминералних вода на раседним пукотинама у Сијаринској Бањи и Тулару.

Мркоњски вис се налази јужно од Тулара. Северна падина има посебне станишне услове. Томе су допринели велика дискреција терена и већа влажност северне стране масива. 

Та страна је окружена готово са свих страна висовима Ајкобила и Зајечавца, Чокотина и Брајинске чуке. Уз то је испресецана гребенима и стрмим долинама бројних потока који отичу у Туларску реку.

Блокови стена разних величина нагомилани на северним падинама утичу на формирање "специфичног супстрата" што је у вези са појавом реликтне вегетације. Овде се запажа и "присуство карбоната у андезиту", што такође има значајну улогу у очувању терцијалних реликата. На јужној, источној и западној страни Мркоњског виса утврђене су само биљне заједнице савременог типа.

Реликтне шумске заједнице налазе се на северној експозицији. (Fraximo-colurnetum mixtum-ostyetosum) је полидоминантна заједница белог јасена, мечје леске са црним грабом). Јавља се на висини вишој од 900м н. в. . На нешто мањој надморској висини налази се заједница Fago-colurnetum mixtum silicicolum у којој доминирају буква и мечја леска.

Станиште је слично претходном с тим што је овде између стеновитих блокова више простора и подлоге за развој вегетације. На нижим положајима око 700м н. в. јавља се заједница букве, јавора и црног граба са мечјом леском. Слична заједница али без мечје леске, Fago-Aceri-Ostrzyetum уочена је на 800 м н. в. на растреситом, ситније скелетном супстрату. Fago-Ostryetum-Colurno-Fegetum су осиромашене реликтне заједнице, обе уочене на 700 м н. в. Заједница букве и црног граба заузима површину на јачем нагибу а заједница мечје леске и буква је на мањем стрмом положају.

Mrkonjski Vis, pogled na Tulare

Мркоњски вис, поглед на Туларе

Набројне шумске заједнице су се очувале захваљујући просторној изолованости, неприступачности и посебним стаништем условима Мркоњског виса. Стога су се поменути аутори залагали за издвајање и стављање под заштиту закона резервата "Мркоњскивис"