Избијањем Другог светског рата Горња Јабланица поново је постала гранична област јер су Немци и њихови савезници распарчали тадашњу Краљевину Југославију а у тој подели Горња Јабланица остала је у оквиру Недићеве Србије. У самој Горњој Јабланици деловала су два антифашистичка покрета: равногорски и партизански. Партизани су успели да новембра месеца 1941. године привремено ослободе Медвеђу. Горња Јабланица представља је значајну устаничку област за оба покрета. Разлике између идеологија два покрета довеле су до грађанског рата у целој земљи па и на територији општине Медвеђа. Надмоћније партизанске јединице ослобидиле су Медвеђу 20. маја 1944. године и од тада се тај дан са малим прекидом слави као дан општине. Цена слободе и у овом рату била је велика и број погинулих и рањених мерио се у хиљадама.
За време Другог светског рата велики број бакалница је затворен, црноберзијанци су продавали со, шећер и петролеј, међутим због ратних околности продаја је била лоша јер је становништво куповало само неопходне ствари. У Медвеђи, Тулару и Равној Бањи вршен је откуп жита и стоке. У овом ратном периоду становништо се бавило и продајом дрвета и тесане грађе које су продавали у Лесковцу.